Otadžbina

С Л И В Н II Ц А

687

јорска сокола са Ржане одлетела чак позади Нишора, да је Командант Тепошког одреда дошао пред Пирот готово сам. са својим пандуром и ииротским енжењером, да је командант 1-ог пука јавно како се враћз уместо са два једва са једним батал>оном, да је један батал>он VII пука бачен у позадност шумадпјске дивизије, да је настала нрепирка између дотичнпх највиших команданата о томе, да ли је наша коњица срамно одступила и напустила пешадију да пропадне. или доиста ни једног нашег пешака није заболела глава... Једно беше снгурно: да Командант Нншавске војске неће имати оних 7000 што их је оставио на граници у борби за Пирот, него да ће морати дочекати 60.000 Бугара са 13,000 Срба, и 98 Круповских острагана са 96 топова од којих је трн четвртине спредњачких крнтија... Да ли за то или због сувнше велике енергије, чврста рука Команданта Нпшавске војске тако држи у кордн све наше команданте за време дводневне Ппротске битке, да апсолутно сваки ради шта хоће и колико хоћв. Тако наша коњнчка брнгада за оба дана не ради апсолутно ништа, и ако је тек ту у Ппротском пол.у могла у оиште да ма штогод уради у овоме рату. као коњица; тако ирвог дана дочекује непријатељске масе нред Пиротом само један батаљон 1Х-ог пука и једна батерија Кад се оволика «војска» код Пиротских пекарница нпје могла одржатн против 40,000 бугарског центрума, и кад је тај наш «центрум» од једног батаљона и једне батерпје почео одступати, послате су му читаве две чете у помоћ, али забадава, наш је центрум и њих повукао у одступање, и тако је, да се послужнмо речима у рапорту Команданта Нишавске војске о Пиротској битци, изгубљена варош «и ако је одбрана Пирота појачана са две чете.» За то време док се наш «центар» још држао, шумадијска дивизија суделује само у толико што иницпјативом једног резервног ОФицира «без