Otadžbina

62

ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ

у наш логор праћени онако исто парадно и свечано као што је било кад смо дошлп. Кад смо ириспели у наш логор, довели су посланику још једнога кон>а, онако исто лепог, као што је онај сераскеров, кога му је послао на поклон јаничарага И овај је коњ био под турском опремом, али му опрема није била онако богата, као што је била она на сераскеровом коњу. Посланик је сад поклонио јаничараги једну лепу двоцевку и један пар лепих ииштоља. Овога дана, ноћу, била је јака и страшна олуја, са севањем муња грмл.авом и јаком кишом. Олуја је била тако јака , да је многе чадоре обарала и разносила далеко по пољани око града. Исте ноћи, после олује, видела се је по логору, на впше места, ноћна светлост (ЈггИсМ), за коју смо ми знали шта је, а овдашњи прост свет уверавао нас је, да је то чума, која се појављује и тако у виду пламена. Сутра дан 21/10 Јуна у иодне, долазио је сераскер у походу нашем иосланику. Послаников дворски маршал и још неколико благородника, нослати су у напред да допрате серакера у наш логор. Војска пешачка била је унара1;ена за дочек серакера, а пред чадором посланика, били су размештани с обе стране пута, благородници. послужитељи, пажи, лакеји и сви остали из свите посланикове. Пред сераскером јахалп су: лако наоружана коњица — спахије — за овима су ишли сераскерови пандурп, а иза ових турски оФицири, па сераскерови послужитељи обучени у беле хаљине. За овима је јахао сераскер у пурпурној хаљини. Око сераскера ишла су четири његова момка, од којих су двојица водили коња, г а двојица су држали руке коњу на сапе. С обе стране сераскера ишли су у две дуге врсте, јаничари, који су место оружја, имали штапсве у руци.