Otadžbina

ПУТОВЛНјЕ кроз србнју

67

ланика, у своју башту на забаву и на пецање рибе, Гледећи како се је кадија спремао за ово пецање рнбе, ми смо мислили, да ће ту бити, младица, пастрмки, платика и штука, кад тамо. а ми упецамо силом две мале рибице. Овога дана пребегао је к нама један Тиролац, млетачки војник. који је био заробљец у Мореји, па су га Турци држали окде негде као роба. Он је био обрезан и био је прешао у мухамеданску веру. али каже, да је ово урадио због великих мука, на које су га метали Турци. Другчије и у потаји он је био и остаје увек и срцем и душом добар хришћаиин. Посланик га је узео у заштиту и повео даље собом. 26, 15 Јуна идући равнином нишавске долине, стигли смо у Царнброд, и ту смо се улогорили. Цариброд је село на једноме вису који није здраво внсок. н окружен је са стране планиисшга ланцима.Ово и оволико написао је Дриш, путујући из Београда за Цариград 1719 год. Кад се је после године дана (1720 год.), враћао по•сланик Вирмонт из Цариграда у Беч, Дриш је допунио опис свога путовања кроз Србију од Цариброда до Ниша овим своји.ч белешкама. Долазећи из СоФије. путем који је обрастао густом шумом, стигли смо у Цариброд 1 Јуна 21 Маја 1820 г. На овоме иуту пратила нас је војска, а и крај пута биле су намештене, на много места. турске страже. због хајдука, којих је било сад овде. исто тако много, као и на Трајановој капији, и од којих је погинуо Овде, пре кратког времена, један султанов курир који је носио писма за турског посланика у Бечу. Ми смо се видели с овим куриром у Јенихану. а сад смо чули овде, да је погинуо, и да хајдуци нису дирали у његову пратњу нити су и од њега самог хтели што год да узму.