Otadžbina
88
НА ПРЕСТ0.1У
ШнабелсдорФ се поново поклони, једва приметно. Он је слуТ1Ш, шта је у ствари. Крал> нареди да га само о најнужнпјлма стварима извести, алп замоли ШнабелсдорФа, да буде што краћи. Шнабелсдорф је био кратак. Краљ га отпусти. Он хтеде да Шнабелсдорф отвори новоизбрану скупштину. Ако се већина, као што се могло очекчвати, изјасни противу њега, Бронен ће ново министарство саставити. Не беше то мала борба, коју је Краљ са самим собом имао да издржи, јер оно што је требало да буде као његова одлука, изићи ће као његово попуштање ирема народној вољи. Али он унозна то као први знак свога потчињавања закону, он хтеде да види своју највећу славу у томе, да на тај начпн даде нзраза во.би народној. Слободан и вредан — нова девиза стојала је опет у његовој души. Он се у миру припремао, да оде својој жени. 17. Краљица је дознала, да се Краљ вратио, и њој изшчезе сав мир п прибраност. Док је Краљ био удаљен од ње, она се осећала снажна, али сада кад се он ириближио, дрхтала је она у бојазни, да н.ему изиђе пред очи ; увређено осећање потресло је њу у њеним тако мучно задобивеним нач.елима. Беше већ ноћ, кад је она чула глас свога мужа у предсобљу; он хтеде да је види, рече он, и ако би спавала. Он уђе лагано у собу. Она је силом склопила очи н усиљавала се, да мирно дише. То јој беше прво претварање у њезином животу ; њој је требало само да се претвори у спавању, а колико се пута онај, што сада пред њом стоји, претварао у верности н искрености... Дисање јој постаде теже. Ваљало јој се упети из све снаге, да се мирно одржи. Њу прође ужас притворне смрти. Она је непомично лежала скрштеним рукама, а пред њом је стајао њезин муж. Њој се чинило, као да осећа његов забринути љубавни ноглед — али шта је овде л.Јбав и брижљивост? Као да је осећала дах из његових уста; она осећаше, како је он руком дохватио за руку и пипао пулс, и она се не мрдну; она осети његов пољубац на својој руци; она чу, како он рече г-ђи Леони: »хвала богу, она је са свим мирна. Немојте јој казати, да сам ја овде био" — она је чула његове речи и његове лагане кораке, како је он изишао, и она се не мрдну; а и да се пред својом собарицом