Otadžbina

612

стање трговине у србији

дашњу пнјацу. Покушавано је да се добави шећер и из Немачке (из Хилдесхајма), али тај увоз није никако конвенирао. Кав а. Увежено је каве од 1886: 8428 1887: 3049 ц ; 1888:. 6941 с[. У последњим месецима 1888 била је тражња доста велика Узрок је устаљена чврстоћа главних пијаца за каву Трста, Ротердама, Хамбурга и Бремена. Увожена је махом Сантос и у неколико Ријо-кава. Како је артикал у пењању закључено је и неколико погодаба терминских. Пиринач. Увежено га је 1886: 16.249 ц, 1887: 10.053 1888: 15,504 д. Највећа количина из Индије (Ренгун). Много маље важан увоз преко Галца. Осем тога учествовали су у овом увозу Орбије: Ријека, Бремен и Трст. Потрошња талијанског пиринча била је за целу годину врло незнатна. Уљ а (зејтин) за јело увежено је 1886: 11.41 1 ({ ; 1887: 8456 Ч; 1888: „8358 д. У жарким месецима ограничавао се увоз колико само да покрије потребу. Велике поруџбине биле су за Сеитембар, Октобар и Новембар и то раФинирано Неи1-со1;от и далматинско уље. У ценама није било промене. Сардине и конзерве. Узоз је износио 1886: 1093 д; 1887: 766 д; 1888: 589 ({. Ове године је са свим мало увежено сардина. Закључено свега 1500 сандука, дакле половина лањске количине. Ово се мора приписати рђавом риболову и тој околности да су све аустријске Фабрике конзерава у приморју биле распродале све што су имале робе. С тога је поручивана Француска роба. Текстилна роба. Увоз у Србију био је од ових врста робе 1886 1887 1888 метарских цената

вуна сирова

1100

474

722

сточна длака

памук сиров

2776

1870

2085

свилених конаца • • • •

ткива полусвилена • • •

„ са свим свилена •

плетива

941

324

—

вунице (упредене) • • •

575

587

580

обичних вунених тканина

1067

470

422

финих в в

1757

1939

1946

памучних конаца ....

9181

9128 10,043

намучних тканина простих

6710

4871

6333

» » финих

3741

3238

1747

ланени конаца

489

241

229

ужарије

775

748

1112