Otadžbina

Т1 Ј 1 иаиив у игђИЈи

У I

одржала до краја године. Јареће коже за американску потребу продавате су по 95 Форината за 100 кг. Кад је отворен железнички саобраћај између Београда и Солуна, покушаше солунски експортери да пробе ради баце једно 20.000 јарећих кожа из Македоније на овдашњу гшјацу, али су због рђаве про'дње тог артикла, морали ту робу да уступе за сразмерно рђаву цену. При свем том има основаног изгледа да ће при нормалној трговини неколико сората македонских кожа овамо нагињати То ће исто битп и из Бугарске док се закључи трговачки уговор између ње и Србнје. За учињене коже ова година није била лоша. И тражња и потрошња била је већа но прошле године. Цене су мало опале. Обична роба добављана је махом из БПеште, Финија из Беча, а т. з. „.В1апк1ес1ег а за све српске тргове искључиво из Загреба. Односно ђонова, у којима је до сада Аустро-Угарска била је једина на овд. пијаци, појавила се талијанска конкуренција, и једна овдашња Фирма радила је само за једну Фирму у Милану. Али је талијанска роба далеко лошија од Аустро-Угарске. Телећа кожа са којом је до сада Нсмачка искључиво снадбевала овд. пијацу почиње се увозити и из Француске (Шанбери и Пари и у току ове године отворене су овде три агентуре за продају лаковане и Фиксоване коже. Коњске коже за ципеле долазе из Немачке а у неколико из горње Угарске (Липто Сен Миклош). Кожне отпатке лиФероваху Ливерпул и Глезгов. Остали обућарски прибор набавл>а се из Беча осем јединих „ластиша* (21Г§;е у којима је Швајцарска (Мург) са свим истисла аустријску робу са српске пијаце, јер јс тка.на а не лепљена. Гвожђе V■ гвозден а роба. Увежено је гвожђа и челика полуурађеног 1886: 79.537 д; 1887: 59,494 ц; 1888: 44,902 ц; - Ствари од гвожђа и челика увежено је: 1886: 30,164 ц; 1887: 40.328 (\; 1888: 20.477 д; Шиваћих машина год. 1886: 760 д; 1887: 764 д; 1888: 271 комад. Од свију осталих машина (заједно са пољопривредним) увежено је: 1886: 6877 д; 1887: 8602 ц; 1888: 93 комада. Од оружја увежено је: 1886: 24.517 д; 1887: 32 1888: 6269 комада. У опште узевши гвожђарска је трговина ове године била добра, боља од лањске. Ово у првом реду ваља приписати доброј жетви. Услед картела закљученог међ немачким и аустријским гвожђарима цене су се у неколико попеле те је тако гвожђе у полугама (81а1зејзеп) коштало 7'75 а у плочама (БЧасћеЈаеп) 10-50 — 11*50 ф. локо Београд. Трговачко гвожђе (соттег2е1аеп) добављено је, осем 4—5 вагона из Немачке, све из Рима — Мурања, и ако је скупље од немачког, с тога што је боље. Гвозденим плочама снабдевали су подједнако овдашњу пијацу Немачка и Босна, Увоз тога гвожђа