Otadžbina

ПРЕДЈ10Г 1 ) 3 А ЗАКОИ О 1/1 О В У. I. Право на лов и право ловљева дивљачи. Чл. 1. — Право №1 лов неодвојно је од права својине на земљиште. Господар земљишта јесте и господар лова. Лов на туђем земљишту престаје. Чл. 2. — Право ловљења можс господар (сопственик) земљишта — или његов застуаник — по својој вољи пренети и на другога, којп је по овом закону за тај позив способан. Чл. 3. — Нико не сме ловити дивљач и птице за време поштеде од ловљења, по одредби чл. 23., изузимајући дивљач поменуту у чл. 22. Само ловљење дивљачи за научну цељ може минисгар народне привреде одобрити у свако доба. Чл. 4. — Појединци (приватни немају право ловљења дивљачи на земљишту, које је мање од 30 хектара, а находи се у средини државне, општинске или сеоске шуме. Но по споразуму могу поједннци то своје право лова пренетп и на сопственика (својиника, , у чи.јој се средини налазе, или задржати то нраво неупотребљено. Чл. 5. — Ако дивљач у погону, рањена или здрава, пређе на туђе земљиште, — ловац нема више права да је гони. Гоњена дивљач сада је својина онога, на чијем се земљишту затече. Чл. 6. — У државним шумама, пољима и адама лов ће вршити окружне шумске управе са својим особљем за рачун државни у удаљеним и великим планинским местима , која се не би могла дати под новољан закуп. У шумама , пољима и адама државним у близини већих вароши, даваће се под закуп Јавним надметањем (лицитацијом). Министар народне привреде решаваће о томе према приликама. Чл. 7. — Лов у општинским и сеоским шумама, утринама, исиустима и пољима, даваће општински суд под закуп јавним надметањем. Но опчшна може и сама ловљење дивљачп вршити помоћу плаћеног и признатог ловца у корист оиштинске благајнице. 4.1. 8. — У манастирским шумама и пољима даваће се ловљсње иод закуп; а може се оставити и манастирским старешинама, да својим плаћеним и вештим ловцима лове дивљач. ') Придог бр. 10. „Нашем Прпвредном Програму'