Otadžbina

ИЗ УДОВСКОГ ЖПВОТА

203

Дошле и сељанке из далеких села, Овака је по дете на руци донела, Ал заман све гледи, да пред друге прође Кад лекара нема никако да дође. Болесна је, веле, удовица Фема Отиш'о је код ње, па га јоште нема. Побили се неки, потреба је хитна, Судбина је људска чудна, неумитна, Крв многа истекла, опасност је прека, Треба одмах наћи помоћи и лека.... Али заман трче сви са свију страна Лекарева врата стоје закључана. Болесна је, веле, удовица Фема ОтинГо је њојзи, па га јоште нема. Тако је то било по године дана Лекарева кућа вечно закључана. Ал сад врата увек отворена стоје Значи: да је лекар све код куће своје. Оад га никад нигде осим куће нема Сада му је жена удовица Фема, И сад му је тешко из куће изаћи Свакада се може у крај жене наћи.

XI. ПроФесорка Док муж беше, била сам у части, Живела сам у срећи и власти : Куд год прођем, свакн ми се јави. Капу скида, ко год се појави, А с ђацима имала сам муку Тискају се да ми љубе руку. Ал сада је моја судба горка Узаман сам била проФесорка ! Куд год идем, нико ме не гледи Ништа жена без мужа не вреди. И кад ђаци прођу покрај мене, Ретко који и да се окрене. Често иута стану, па ме гледе Хоће ваљда навлаш да ме једе. Ох, сад ми је судба врло горка Узаман сам била професорка !