Otadžbina

210

СА ЈА.ВОРА.

који сачињавају као неки трапезоид, ког су стране: Источна: Копаоник — Столови, са својим окомцима (око 40 км); Северна : Повлеа — Букови — Маљен — Каблар — Овчар — Јелица са својим врховима и одкосима (100 км); Јужна : Буковик — Кути — Грмичак — Голија — Јавор — Чемерница — Мучањ — Муртеница — Златп бор (са својим врховима: Торник, Чигота, Груда и др). Шарган — Столац — Пролом — Милошево Збориште — Тара (око 180 км.) и Западна: Тара — Ивица — Поникве Кадињача — Јелова Гора — М. Повлен са разним врховима и стрмим окомцима а кратким одкосима к Дрини (око 30 км.ј. Између ових околних нланина, читав је лом унутра ; силество брда и планина, потока, речица и река. Планине ове, као и горе речене, подједнако су кршевите и шумовите. Карактеристично је да сличан четвороугао, около обиљсженог нредела, сачињавају и реке. и то : од севера Јелашица, Скрапеж — Моравица — Морава; од Истока Ибар; од југа Људска — Вапа — Увац — Црни Рзав, а од запада Дрина. Орографија, унутрице обиљеженог простора, четвороугла , у главном је представљена у три групе нланина, у којима су главни планински чворови : Златибор, Чемерно и Маљен. Ове групе одбијају воде око себе, те око златиборске групе обливају гл. реке. Ђетиња, Рзав, Моравица, у унутрашњости; а Увац и Дрина границом ; око Чемерна, Моравица (иста), Бјелица, Ибар, а продире га Студеница, и од Чемерна одваја својим током: Бзовик, Симиџију, Црепуљник и др. брда јужно одЧемерна; с оне стране границе пак Рашка, Људска и Вапа. Око Маљенске групе обавија Градац и остале Колубарске приточице, даље Каменица, Скрапеж, Јелашница и друге омање приточице, Моравице и Дрине, а продире га Кладоруба и поток Букови.