Otadžbina

212

СА ЈАВОРА

врх Чемерна, гл. чвора планиноког на левој обали Моравице. Од Чемерна спушта се ка северу дугачка коса преко Каоне, раскршћа путова између Чачка и преког брда. Краљева и Ивањице. и даље се везује са Јелицом планином. Ка југу продужава ова коса преко великих ливада на Голију. Овом косом води стари крчаник из нашег устанка (1809) који би се лакше оиравио , него што се на први поглед чини; али је у овом стању неупотребљив. Источно везује се Чемерно преседлима са Троглавом и Ђаковом. Осим поменутих врхова и иланина, цео је предео између Ибра и Моравице врло сложан и скрпатан са многим бреговима, врховима и у опште је строго планински. И има једино Бињићко иоље код Рудна на „Краљевском путу" између М. Отуденице и Н, Пазара водећег низ р. Дежеву (у којој постојеће развалине, кажу, да су били Душанови двори, поред развалина м. Ђурђевих стубова. Скоро упоредо са поменутом космм преко великих Ливада ка Голијн, простире се коса из Ивањпце уз Црвену Гору преко Опаљеника и Кушића на Јавор, коју ћемо много пута у даљем описивању спомињати. И из хидросЈзафије нашег војишта, напоменућемо нешто мало, радп јасноће даљег излагања , п почињемо са реком I. Моравицом (голчјском ре -ном). Она је најважиија за нас у овој просторији, а у средокраћи је. Њен слив обухваћен је поменутом косом преко великих ливада, са нстока, од југа реченим планинским бедемом, на Дебело брдо и даље на Чиготу и Груду (а не на Торник у Златибору продужава до Таре па окреће ка северу: Таром, Иониквама, Јеловом Гором, Ппвденом вел. и мал тј. од заи;]да, а од севера: Буковима, Козомором, Маљеном, спада у овчарску клисуру, између Овчара и Каблара, иродужава Овчаром и Јелицом до брда Рајца; одавде се повија реченом косом каонском. Моравица извире из иланине Голије на нашој страни. Она је глава Мораве и најпре се зове, у пзворном крају, Голијска река, а цела