Otadžbina

С А Ј А I! О Р А

217

премда је врло бујна, као план. реке у опште, али брзо и прохуји. 7. Скраиеж истиче између вел. и малог Повлена. Јака Таорска врела прва су му моћна снага, и зове се у том нределу Таорска река ; прима с десна р. Сјечицу, коју састављају 4 повећа потока у атару села Сјече ријеке. Код с. Косјерића прима с легза бујну р. Кладорубу која тече поред Ржане и врло често смеће путу из Ваљева. Долина му се шири код Косјерића \ ч. дужине. на 2 км ширине ; па улази у уски каменити теснац, њим се вере остављајући с лева бр. Субјел, и тек испод Доње-Добриње, пошто прими с лева речице Гроњу и Честобродицу , шири му се долина на 3—4 км. Више Пожеге прима с десна речицу Лужницу, која тече кроз плодне луке атара с. Карана (Бијеле Цркве, код које има старих знаменитих натписа). Код Пожеге, која му остаје на левој страни, провлачи се Скрапеж испод јаког, каменог, римског моста; вијуга у великим кључевима [због којих нлави пожешком равницом, где га врбљаци и кључеви знатно уздуше кад прндође, те подбарну и нездраву површину причињава: па на 1 ч. испод Пожеге, код Гугља утиче с лева у Моравицу, са Ђетињом. При већем поводњу ове две реке много отежавају саобраћај. Иначе може се свуда газити. Ток му је. у опште југо-југо истоку, дугачак око 10 ч. 8. Бјелиц а. Драгачевска река), извире са западне стране Чемернове косе, испод брда Погледа, између Берберова нољаиБорове стране у атару селаГорњег дупца; тече кроз дивно Драгачево у северо-западном правцу и утиче у Моравицу на самим устима уске Овчарске Клисуре, испод Гугља. У њу утиче више поточица и речица, а у среди тока Котрашка рек а, с лева,коју сачињава р. Вучковица и потоци извпрућп са северо-источне стране брда Лисе (место где је и село истог имена) која је имала пзгледа да буде одбранска позиција, т. ј. одигра улогу Кушпћа, због чега је и утврђена у Августу Ј 876 г. При