Otadžbina

250

ПИРОТСКИ ЋИЛИМИ

Кад уговорите величину, боје, шаре и цену •— онда ваља пријамници израде дати новаца за вуну, од које ће она опрести пређу; по том јој ваља дати новац за бојење. Кад је то свршено ириступа се оснивању и ткању, Од времена на време ваља припомоћи даљом отплатом, тако, да често кад је свршен ћилим, нри предаји нема пријамница рада више шта да прими, или махом врло мало. Тако се то живи из руке у уста ! Наравно има трговаца који вуном раде, па им се рентира да даду вупу у израду и код њих ћете наћи готових ћилимова ; ма да се такви налазе и код појединих кућа, где се раде. Но и оне ретко кад да имају више од једног парчета. За то треба капитала, а оне то немају. За израду већих поруџбина пријамница израде узима друге жене или девојке у помоћ, а она им плаћа дневницу, која, о својој храни износи тако, кад је најскуаље, 2 дин. □ аршин, коју површину може да изатке за два дана. То су начини, којима се пиротска пијаца снадбева ћилимовима, Кад буде „пазарнн дан" видећете човека или жену где носи под мишком ћилиме или јастуке разне Форме и нуди на продају. То бива и о годишњем вашару, као и о сваком већем придоласку путника из унутрашњости, н. пр. приликом овогодишњег IV. општег земаљског гађања савезних стрељачких дружина, које је било у Пироту. Према свему' овоме, ми имамо у Пироту просту куИевну индустрију, с том само околношћу да се она налази у много кућа. Пиротска удавача, поред осталих својстава ваља да зна и »ћилимарско® т. ј. да ради ћилиме. Са каквим се тегобама има да бори ова нејака индустрија, види се из напред наведенога. Да је то све недовољно да у јачем размеру крене ову производњу, нарочито за извоз у иностранство, то није потребно доказивати. Замислите само да никакву ма руџбину ви не можете учинити преко неког позватог »надлежног« посредника — ако немате ког пријатеља у месту — па је довољно да се појми како још теже иде или како никако не иде, кад стигне н. пр. из Енглеске каква поруџбина, са Фаталним захтевом : »п ошљите нам мустре !! (С Наравно да је тада често на ударцу и Министарство народне привреде; али ни оно не може из ништа створити нешто. Овде, дакле, ваља тек подићи материјалне услове за даље развиће ове гране производње. А било би зацело прекорно за нас, ако би остало то све само на досадашњем животарењу, или да се цусти да чак пође у назадак, како многи и говоре да је пошло. По моме схватању овде недостаје : каиитал,