Otadžbina

ВЕЧЕРЊА ЗАБАВА

257

две микроокомске нишкоте, на којима се уза слабу музику много игра, и са којих људи око 2— 3 сата по поноћи иду кући. зиојави, уморни, гладни и жедни. Као бећар био је често на таквим забавама и само кад их се еетп, а он осећа глад и зиму. Убеђен о уменооти пословице ((што другима замераш немој и ти да чиниш" није хтео ни по што да своје госте изложи оним мука.ма и непријатностима, које је сам претрнео. И тако оде ти он сабаиле на пијацу где је купио воћа, слаткиша, много хлеба, јошвише вина, па пошто је затим у Солонској колачарници поручио потребне колаче и сладолед, да би послужење било што величанственије, погодпо је два ђака да му иуне корпе донесу до куће. Поносито је ушао у своју кућу па још с врата виче слушкињу: «Марија, ходи прими ове ствари" Међутим Марија је баш носпла један суд непоменик на место, чије се име такође не може поменути. а у место ње појави се горе на степеницама, неочешљана и у белој «рек,ш» госпођа ПазиФаи. Тек што је њено једно око угледало, шта га је којечега њен муж накуновао, а она дрекну: — По Богу, Орестисе^ шта ћеш са тим силеством? — Како шта ћу ? Да шта ће јести наши гости довече ? — Шта ће јести ? Па ми њих нисмо звали на вечеру !— То знам, али би било врло простачки да их носле ио ноћи пустимо гладне кућама! — Није него још нешто. Зар ћу ја даме послуживати јабукама и вином? — Даме нека пију лимунаду, нека једу колача п сладоледа ! — Лимунада! Колачи! Сладолед: — дрекалаје гђа ПазиФаи и то све крешчендо — На здравље нама! Па то ће онда та комендија да нас кошта хиљаду драхама! — Ама, голубице моја, немој да се правиш.., ОТАЦЗИНА, КН>. XXIV СВ. 94:.