Otadžbina

СРБИЈА ПА. ВЕР.1ИНСК0М КОНГРЕСУ

597

ским пристанком на нашу погодбу, ма каква она била, ја од ње зазирем, јер ми ваша скупштина не улива довољно поверења ! •— Ја сам готов примити на се обвезу да ће књажевска влада не само изнети пред скупштину нашу погодбу, него да ће је и озбиљно бранити ! — рече г. Ристић. — Тај предлог већ заслужује да се узме у озбиљну оцену! — рече гроФ. Али за пакост наиђоше други дипломати и даме, јер су се тада сви грабили за невина ћеретања са шармантним грофом Андрашијем, и тако се овај за нас тако интересантни разговор прекиде. Сутра дан (16-ог Јуна) конгрес је, на предлог првог пуномоћника Француске решио једногласно — равноправност за Јевреје у Србији. Први иуномоћник Инглески предложи да Европа овласти Аусгроугарску да окупира Босну и Херцеговину на неопредељено време, и да их организује. Пуномоћник Турске ггротивио се томе предлогу. Тога дана писао је г. Ристић своје седмо гшсмо г. Јеврему Грујићу у коме му саоиштава да се последња два-три дана појављују неки гласови који изненађују свет. Док се нређе држало да ће се питање босанско решити привременом окупацијом Аустро-Угарском, која би престала кад и Руска у Бугарској, сад је реч, и то озбиљна, да се не само Босна, но и Херцеговина анектира Аустроугарској. Што је г. Ристић у своме четвртом писму казао о овоме питању, то беше основано на речима неких првих пуномоћника на конгресу, али нотребује исправке у толико што Инглези, који свој пристанак на анексију пред Русима одричу, нису званични. На против зва нична Инглеска иодржава Аустроугарску претензију и ту лежи тајна Аустроугарских изгледа на успех. Лорд Биконсфилд дошао је на конгрес да Турску ноткрегш и препороди. Налазећи ла Турској долази сла-

0'САЏКИНА, КН>. ДХ1\' СВ. 90.

9