Otadžbina

606

АНА КАРЕЊИНА

шћу. Над својом главом, Љовин је тражио, налазио и губио све звезде великог медведа. Шљука више не беше да лете, али Љовин се решио да чека док се вечерњача, која беше испод једне брезове гране, нопне изнад те гране. и док се звезде великог медведа буду јасно виделе. Али вечерњача пређе грану, и велики медвед са свим се лепо видео на тамно-модром небу, а он се још не миче. — Зар није доста ? рече Степан Аркадијевић. У шуми беше сасвим мирно. Ни једна тичица да шушне. — Да иостојимо још — рече Љовин. — Како ти је воља! Они су стајали на петнаест корачаји један од другога. — Стево — на један пут неочекивано, рече .Бовин —- а што ти мени ни речи не кажеш, је ли се већ удала твоја свастика, или кад ће бити свадба ? Љовин се осећао тако миран и чврст, да, мишљаше, никакав одговор неће бити у стању, да га потресе. Али он ни у сну није могао помислити, шта ће му одговорити Степан Аркадијевић. — Није она ни мислила, нити сада мисли, -удавати се. Она ти је бона пребона. Доктори су је послали преко границе. Чак се боје за њен живот. — Шта кажеш ? — дрекну Љовин — бона, врло болесна! А шта јој је ? Како то по Богу... Док су они то разговарали, Ласка беше опет наћулила ушима па чао пажљиво гледа у небо, а час прекорио у њих. т, Нашлп му време за разговор — размишљаше она — а шљука нека лети куд јој је воља. Ето је па! Неће је ни опазити! мишљате Ласка. Али у исти мах оба пријатеља зачуше писак, који као да их шипу по ушима ; обојица зграбише пушке, и у један исти мах плануше две муње, јекнуше два пуцња. Шљука која је високо летела само сложи крила, и паде у густиш, обарајућп танке гранчице, — Дивота! ова је заједничка — викну Љовин, и потрча с Ласком у најгушћи шипраг, да тражи шљуку. „0 чему оно непри-' јатно разговарасмо" сећаше се он, »Да, Ката је болесна... Шта ћемо, жао ми је !! , мишљаше Љовин. — А, нашла си је? Наметна си ти — рече за тим вадећн још врућу тицу из Ласкиних уста, и трпа.јући је у скоро пуну ловачку торбу. — Нађох је Стево ! — викну за тим. 16. Враћајући се дома, Љовин се је распитао потанко п о боле^ сти Катиној, и о плановима Шчербацких, и оно што је сазнао; бе-