Otadžbina

620

ПАЛИ ВУЈИ

Како је врло рђаво за сварпвање нисати одмах после јела, разговарали су мало с оцем. да одложе пренутак. кад ге он лаћао свога вечерњег иосла : да преписује рачуне за шест су-а табак , за неког предузимача тога кварта. Бедни човек, занесењак, књижевнички дух, који је пекад у својој ђачкој соби писао гркоФилске оде. иошто је нзгубио наду на свако унапређење, дошао је дотле, да своје вечери употребљава на преписивање предузимачких израза: «иокварена и оправљена брава.... Намештена реза, итд. итд. Али сад се задржао у разговору са својом женом и својим ћерима, Био је весео, јер је у скромном газдинству готово све ишло како ваља. Неки трговац са иконама на пијаци Сен-Силпис, беше попудио најстарпјој, великој Фани, сликарки, оној, о чијим су „дугим витицама" сањала сва мазала из салона Каре, педесет динара за њену сувом бојом рађену слику Ушгде аи соиззт уегћ Друга, Леонтина, радила је цео дан свој Мепие1 с1е Воссћепп1. Најмлађа пак , дебела Луиза , мислила је само на кокетовања,. Нпје ли говорила — ако буде поклона 15 августа - да ће да награди себи шеширић, какав је видела код модискиње у улици Бак ! — Луиза, дете моје, рече јој отац, ти зидаш куле у ваздуху. II сви се иасмејаше. Али матИ мишљаше озбиљпо. Кад би отац добио какав поклон, она је видела у РеШ-8ат1-Тћота8 материју од вуне меринских оваца, лепе боје и доста широку. «за ваше зимње хаљине госпођице". II она додаде озбиљно: «Чиста вуна !" као да памук није нпкад ни постојао и као да због њега није хиљадама црпаца трпело ропство више векова. На једап пут — у соби је била готово ноћ — отац примети. да је синчић наслонио главу на руку и заспао међу рушевинама последње куће од карата.