Otadžbina

41'

КЊИЖЕВНИ Г1РЕГЛЕД

631

смо. Неко старо доброчинство ваше за које сте већ и заборавили, враћа вам се благодарношћу. Ваше препреке се смање. Ви брзо одете и добавите милу ствар. Ви је понесете. Али вам падне на ум шта ћете, ако вам се прими за зло и одбије? Ви на час устукнете. Зловољност не можете да сакријете у тој новој неодлучности вашој. Сусретнете се са драгом особом. Она вас види збуњена и она вас равном хладноћом увреди. (Видиш ти ње! Злоћа једна!). Ви без збогом похитате те да скрхате или баците коме било ону већ спремљену драгоцепост. Али се ваша витешка нарав пробуди. Ви иоумите: да баш онда ваља да сте великодушни, кад сте увређени. Ви се подигнете, приступите изненадно, пружите руку и драгоценост, која вас је стала и жртве и муке. И опазите да сте учинили не само неописано изненађење и радост особп која вам је мила, него и себи самом неисказано уживање своје личне снаге." — Узев ствар овако како ју писац представља, ми би се могли упустити у решавање, да ли су спољни или унутрашњи мотиви и побуде, који ју овом крају доводе они, које пиеац за то наводи или други; али то би нас за сад одвело далеко. То би у исто време онемогућило и навод још једног цитата, који треба да крунише пишчев рад, и који ми овде не можемо изоставити. Наш се писац није задовољио, да своје питање реши тамо, где му је место и номоћу средстава, којима се наука у осталом свету служи при његовом решавању, већ га је пренео на поље друштвених наука и дневне политике. Али он ће сам то већ боље посведочити. Пустимо га нека говори сам, као и до сада. »И који год знаде, вели он, колико треба људској вољи, те да се развије и узвиси до своје праве слободе, који год знаде, како уз вољу има још пространија област самовоље и невоље, којима се врше дела у свету, који год знаде колико је пространа и област мржње, непоштовања, пристрасности, саможивости и греха, коју огромну област недовољне воље мора образовање тек поступно да сужава — ни тај не може избећи име варалице, кад нас озбиљно уверава: како »општа воља народа 11 као збир воља целе гомиле, одиста влада, или да може у ствари да влада ма у којој правној држави у свету данас. — Од свих ђаволстава овога века ово је највеће. И ништа није мање него ли ово прави израз науке. Воља народа није до данас ни за шта друго на добош се износила, кего да се у име њено воља појединих протури. И свакоме је воља народа оно, што ее њему допада." И мало даље : „Она огромна гомила снаге од трбуха и ногу народних и нпје вољна ни за какав други рад, него да трчи за каквим умешним пророком и да ншчекује да им он трбухе напуни. И тако се у име »народне воље" издиже обично онај слабоум, који највише