Otadžbina

62

СРБИЈА НА ВЕР.1ИНСК0М КОНГРЕСУ

„Ако су моје инФормације тачне, ја верујем да је довол-но, ако их само доставим Вашему Превасходству, и ако замолим да нам остави долину Лаба и да нам осигура Трн и Пирот на источној граници. ( (Чујем да се руски пуномоћници не би иротивили овоме, ако би се цео санџак Софијскп . без икаквих крњења, дао књажевини Бугарској. «3најући да је Ваше Превасходство у великом послу, ја се усуђујем додати само још ово: да бих ја морао очајавати и сматрати да сам у мојој мисији са свим пропао, ако не би успео да задобијем мојој земљи (а топ рауз) долииу Лаба, Врању, Трн и Пирот. «Примите итд. Ристић». Истога вечера (22-ог Јуна на једном састанку, гроФ Андраши приђе г. Ристићу : — Примио сам ваше писмо, али ваше информације односно Врање, нису основане. У осталом, баш да су моји војници гласали против Врање, њихов глас не би био пресудан. Не решавају војници као носледња инстанција, већ конгрес! — А односно Лаба? — упита г. Ристић. — Па ја нисам никад ни мислио дати томе питању другачег решења. Ја сам вам обећао да ће нова граница Србије почети од Копаоника, и она ће одиста Одатле и почети ! — рече гроФ Андраши. Кад је видео да се долина Лаба не може ишчупати од г. гроФа — г. Ристић покуша да осталпм пуномоћницима објасни важност плодне долине Лапске за Србију, нарочито према брдима и камењарима, које јој на југозападу дају — али за бадава! У осталом, г. Рпстић је знао да је озој половини нове српске границе задобивена главна тачка — Врања, и то га је тешило, јер он је најбоље знао какве је отпоре ваљало савлађивати, док се Врања спасла. Турски