Otadžbina

66

СРБИЈА НА ВЕРЛИНСКОМ КОИГРЕСУ

конвенцијс свршите с Аустријом како се најкорисније може за српске интересе". Сад је већ и г. Ристићу ирекинело. Он одговара : «Из мојих писама знате да ми је иуномоћник руски саветовао не само да се сиоразумем с ЛустроугарскОм, него и да ништа не иредузимам иа конгресу без њеног одобрењ а, и да само толико можемо услети, колико се с њоме сагласимо. Сад, конвенцијом се нарочнто иде на то, да осигурамо успех на источној граници, а ту баш Русија тражи Пирот за Бугарску , у нркос свима мојим и усменим и писменим корацима. Тражити дакле у овим околностима заштиту Русије, значило би толико исто, колико и тражити заштиту Аустроугарске да добијемо Нови Пазар. Ја дакле не бих могао учинити корак који ви тражите, а да не иокажем незнање ситуације , а да се не изложим иодсмеху. И по томе не могу сматрати пи ваш данашљи инконсеквентан телеграм као одговор на моје питање. У среду је, кажу, иосЛедња седница конгреса, а сутра се наша ствар у комисији решава». Тек овака горопадна лекција из логике помогла је друговима г. Ристића да се нреломе, хоће ли небескоме или земаљскоме царству. Истина, ломили су се још тај један дан, 25-ог јуна, до мрака, не би ли пронашли какву политичку лубендињу, алн, узевши у обзир, да је та проклета среда већ прексутра, око осам часова у вече «све мислише на једно смислише» и послаше у Берлин овакву депешу : «Услед вашег новог телеграма од јутрос, предатог у 1 1 сати Његовој Светлости Књазу, у ком јављате да се конгрес свршава у среду, да су изгледи добри . али да нико не може дати гаранције, влада иристаје и Књаз одобрава да можете закључити уговор с Аустријом»>. Уф ! Сутра дан, 26. јуна, г. Ристић п гроф Андраши потписаше ту конвенцију. Мора бити да је г. Ристић том