Otadžbina

2

ТЕШКИ ДАНИ

у Техеран и у Смирну, а штавшше одоше у Кордован и у Мароко. Светски бродови, који су негда гомилама пристајали и отуд преносили један део багдадске робе ка западу, престаше долазити; лука се засу песком па одагна и мање бродове из околине далеко од вароши, те од негдашњег главног трга на југу Црвенога мора, постаде под туђинском управом једна очајна пустолина. Данас је Јемен последња војничка ведета пространог отоманског царства на југу ; он је неки тропски „Сибир», куда се шаљу туђа племена да се боре, и немиле личности да подржавају аукторитет државни, а у ствари и једни и други, да што пре угину од, жеге од глади, од муха и комараца 1 ). До вечера сијала се (1 Калипсо" од чистоте ; на њојзи није остала ни једна дашчица неопрана. Простори, где су становали војници, беху скрупулозно дезинФиковани и кад смо се с вечера прикупили на зидани узвишени кров брода, овај ми изгледаше као да је неки други брод, лепши и пространији од онога, што нас је довезао. Али је наше задовољство било помућено тешким путем, што је био пред нама, и наше нерасиоложење не могаше да разагна ни добар чај ни дуван. Капетан је ћутао и тек по гдешто промумлао би што кроза зубе , а први оФицир био је тако погружен, као да су га послали на епитимију. Обојица еу вероватно имали своје мрнарске разлоге, да буду забринути ; што се мене тиче, ја сам ствар гледао са свога гледишта : ја сам налазио, да је већа опасност за живот бити у окуженом броду, но на таласима срдита океана, па уздајући се у добра ребра «Калипсина», и у њезине четири катарке добро снадбевене једрима, а поглавито у ваљаност нашег капетана и мрнара наших, који су провели живот, једрећи по свима водама — био сам веселији од осталих. ') Гдедао оам у онии странама Европљане крајње изнурене од тих ноћних крвопија, што им не дају ноћу ока свеста.