Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

58?

новнике, који су пм политички неподесни, а не могу се отпустити пз државне службе, јер имају преко 10 година службе — за то, што су трпале у њу чиновнике без икакве способности за послове управе Фондова, или и способне, алп без икакве воље за рад, јер им је такав премештај с иравом изгледао као политичко гоњење. Ја сам такав поступак мојих претходника осуђивао, а ето на првом кораку ја радим то исто. За што? Па морао сам. Министар унутрашњих дела једног Министарства, које није партизанско, није могао задржати за начелника полицијског одељења једног раднкалског партизана; да га баци у пензију — неправда. Куда ће с њим? Аман, узми га ти у управу Фондова... И ја га узех у интересу виших државних обзира, па макар и на моментану штету управе Фондова и своје сопствене репутације. Још је то с Ђоком цвеће и ковиље, ако само не мораднем потписивати далеко крупније ствари против евог бољег уверења... Ја већ сад слутим да би човек, који би хтео да министрује строго по својим начелима, морао сваки дан да нотеже оставку, као кебу иза паса. После подне, у привреди. пре свега направио сам распоред за примање појединих начелника и реФерената. До сада се искупе сви у маленој собнци г. Чединој чпм ја дођем у канцеларију, па се грабе ко ће први да сврши посао, а други дангубе по сахат по два док дођу на ред. Узевши у обзир где је чија канцеларија (јер нису све у кући где је Министарство) ја наредих да на реФерисање долазе овим редом : статистичко одељење, земљорадничко-сточарско, рударско, поштанско -телеграФско. шумарско, трговачко, рачуновођа Обраћена ми је пан;ња (на жалост не пз надлежног одељења „за трговину радиност и саобраћај }> већ од једног личног пријатеља) на нову железничку тариФу, која је израђена у Јануару ове године, з која се сада штампа. У тој тариФи, по мишљењу стручњака, има по гдешто паметно, али и врло много штетних ствари. Наре-