Otadžbina

ГРЧКЕ мисли

597

начин морала за се тражити Битољ и Струмницу као стратегичка места наЈсеверним границама, Новодом у најновије време истакнутог питања, да васељенска иатријаршија именује еиископе родом Србе у епархијама где Србн чине на том крају већину, изјаснио се врло повољно атински лист ПаХ^уувпаСа (у броју од. 14. Августа 1890.), за који се мисли да је један од оргаиа самога г. Трикуписа. ПаХ^уу^гмСа би пристала да ту концесију патријаршија учини Србима у Скопљу и у Охриду, али под условом, да се Срби одреку и уплива и аспирација у јужним крајевима Македоннје и с ИоВесним прекором што се до сад од стране српске тражило нешто чак и у Битољу и у Солуну. Наше обичне етнограФске мисли називају се у том чланку обманом и заносом; у њему се напомиње, да је у томе прави узрок што се до сад патријаршија мало обзирала на српске захтеве, п чланак се завршује жељом, да се српске и грчке тежње. општега добра ради, доведу у сагласност (као што изгледа српским попуштањем). То би била најновија грчка оцена сувремене етнограФске политнке, и ми је бележимо кзо очевидан најновији напредак према ономе, што се раније мислило. Толико у допуну пређашњих чланака, пошто је главни задатак овога последњега, да се врати у целини на иредмет, о ком се говорило у прва четири чланка. Српско, бугарско и грчко етнограФско и државно пптање ; српски бугарски и грчки коначни изгледи за будућност, и српска, бугарска п грчка деФинитивна држаина Формација, на случај да у ближој или даљој будућности догађаји до тога доведу, предмет су балканског иитања,. Чисто смо се уплашили кад смо те речи написали. Да не жалимо мастила , али колико се само крви њих ради пролило ?! Колико ли још снаге п жртава неће требати да се оно реши?! И Бог зна још за кога су досадашње, за кога ли су будуће жртве?!