Otadžbina

ГРЧКЕ мнсли

611

у Турској да чека дане ослобођења и да се нада да се и он са својом ослобођеном браћом сјединн. Ослободивши се, нове државе су пошле свака својим засебним путем, на којем су их неослобођена браћа слабо могла следовати, на којем их оне нису умеле за собом водити , а који их је од те браће силом околности све више одвајао. Време и околности избили су те ослобођене земље из заједнице њиховог властитог народа, из заједнице иолуострва, заједничке прошле и потоње отаџбине њихове, и бацили их у друге економне кругове и у друге кругове идеја. Ослобођење је, дакле, у ствари плаћено ценом скупљом него што је требало. 1 ) На несрећу, последице такве теорије најсилније су се показале на Србији, и Србија је од њих и пострадала јаче него икоја друга балканска држава. С тога се журимо да поближе на примеру Србије означимо шта ове мисли значе. Осим шаке горштака у Црној Гори, који су живели својим засебним животом, мало утичући на остало племе, народ је српски пре ослобођења Србије живео под Турском и Аустријом. Околности тих двеју држава, у којима је наш народ живео, производиле су већ извесне разлике у животу и у карактеристикама. Кад се ослободила Србија, с њом је постало треће засебно средиште, у ком се почео развијати трећи и то самосталии национални српски тии. Србија у том свом самосталном животу, покрај свега старања које су њени одличнији људи поклањали српској заједнини, већ је политички била оцепњена од осталих Срба у Турској, од њене нраве баштине. Ма колпко призпања да смо вољни одати самосталном развићу Србије, но можемо да с гледишта с којега овде посматрамо то питање. не обележимо ') Опет један привидан иарадоксиаам. Али он неће нивако да каже да ба ооље било без оелобођења (од војега се разумевања кахегорично ограђујемо) него хоће само да изнесе шта смо грешили посде ослобођења и чим смо промашали коначно ослобођење, воје је у свима овим размишљањима наша главна. мета