Otadžbina

ЈЕДА.Н ПОГЛЕ I ПА ЕКОНОМИЈУ КАО НД.УКУ

колико пе одговара Фактичиом стању, јер у иримитивпо.м стан.у социјалном вредност ое не мери радом ни жртвама; ту пајвише игра улогу срећа. Друга је премиса соФизам. Два друштвена стања о којима је овде реч, у основи се разликују. Кад се тврди да вредност размене предмета у примитивним ступњима зависи од количине рада, губи се из впда битна -разлика нзмеђу стационарпог и нрогресивпог стања друштвеног, између старог економпог света са простим мекапизмом размепе, где се она јед"но врши по обичајима. као што је случа.ј данас у Индији, и економног стап,а модерпог друштва са тако коиплексним односима, огромпом цпркулчцпјом покретног капитала и честим Флуктуацијама којима је изложен при вредни јкпвот . Тврђењс по комс бн као екопомна исторн.ја отночела "стањем у коме радннк пмађаше право на целокуиан резултат произвадњз, не слаже се са оним што Фактички бива. Данас вндимо да радЈћчк нигде не прима вредност продуката у које улаже своју снагу,/већ само вредност "услуга које уиотребл.ава предузимач у нроизвођењу новога богаства, осим случаја кад је радник у исто време и предузимач 1 . Идеал је коме се тежи да радиик добије већи удео у данашњој капиталпстичкој производњп, али то није исто са оним што се Факгички догађа пред налим очима. Од свију теорија ни једна није бнла тако Фатална по разпитак старе школе, ни једна јој иије створила толико противника, као теорија вредностн и најамнице које је Рикардо тако логично извео силним умом дедуктивног резоновања, да га је Ласа.1 с цравом назвао најсјајнпјим творцем грађанске економије. Он је, ве.ш, њу попео на врхунац њеног развића, на коме јој ништл друго не остаје него или да удари натраг или да се баци у нровалу социјалпзма. 2 ) У историји најамнице Рикардо је изпео бедно стањо радника које мора наступити у ближој или удаљенијој будућностп По његовим речима раднички свет корача провали ко.ју модерна цивплизација прикрива цвећем, но на дну које радник налази смрт. Сваким, вели, даном пајамница опада нри јачем нампожавању становништва, а цена средствима за живот расте. Пред тим последњим речима његове науке, као што примећује Рикардов преводнлац, човек мора уздрхтати, помишљајући на његова мрачна прорицања будућности радника. Отуда није ни чудо што су доктрине класичке економпје пзазвале и створиле песимистичке погледе не само на будући положај сиротних класа, него и на ток данашње цивилизапије. Теорија рад') ХЈећег сНе ТЈгзаоћеп с1ег ћеШл^еп 8огт1еп Хо(;ћ, Вгеп (,дпо. 10 2 ) Меуег, ор. сИ. 122.

^ТДЦБИКД КН>. ТХУЦ св. 1< ј 5