Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

лажу да неспособни у друштву уступе место способним. Вештачки закони које кроје појединци или гласају скупштине иду на супрот природним законима који су осудили неспособне на вечите патље свога положаја. Позптивним мерама које држава прсдузпма не би ли им побољшала стање пде се само на руку умножаваљу немоћнпх а спречава растење броја способнпх. Помажући прве, опа причињава беде и тегобе другима. У место да се остави слободно поље природним законима у друштвеном развпћу, дајућп већп полет усавршавању саме расе елиминисањем неспособнпх, држава својим утпцањем одузима новац и пмаовину на издржање слабих, п тако иде противу природног тока ствари, а последице су тога опште опадање расе. По томе гледишту Херберта Опенсера држава би требала да се уздржи од сваког мешања у ствари појединаца. Њезина би улога била само да штити друштво од спољашњих нападаја п да унутра дели правду. Ове остало, као што ћемо даље впдетп, ваљало би оставити влади природних закона. Не норичући бедно стање данашњег Фабричног раднпка на западу, не губећи из вида велике тешкоће у решењу социјалног питања које се по учењу старе школе одриче да постоји: ипак се може рећп да је данас положај сиротних класа куд и камо бољи но што беше пре неко.шко деценија. 0 томе нам пружају најбољп доказ посматрања статистнчких дата о варијацпјама најамнице и цена срествнма за живот. Уноређујући напредак у растењу продуктивне снаге рада са менама у стопи најамнице, један инглиски статистичар после дугог и брпжљивог посматрања долази до ових резултата: Од 1850 до 1 880 године стопа најамнпце у земљораду попела се у некпм крајевима Велике Британије на 55.5%, Немачке 50°/^,, Удруженпх америчких дрвдва Јб°/ 0 . Пајамница у Фабричној индустрији скочида је у много већој мери. У једној од последњих година целокупна сума издата на радничку награду на брптанскпм островима изно саше 555.147.953 Фуната стерлипга. Расподељена међу 12,667.794 радника од којих 7,124.176 мушких, 4,119.210 женских и 672.000 деце, средња сраамера је 18 шилинага на главу. Узимајући да жене добијају само половину мушке најамнице, средња сразмерица износи 25 до 26 шилинага или 31 динар недељно, што ће рећп 5 до 6 динара дневно. Водећи рачун о разним мепама и застоју у индустрији, П ин °. тако се зове тај статистичар, копстатује да ое стопа најамнице у Фабричпој индустрији од 1767 до 1884 попела на 163 па п на 173°/^'). Прогресивно пењање најамнице види се најбо.ве ') Оп 4ће сошрага ^уе еШсјепсу апс! Еагп1п§8 оГ 1а1)оиг, ћу Јеапз, Јоиг па1 о!' 84аЉ1ка1 8осЈе(;у, 1'ог Лесетђег, 1884.