Otadžbina

у с к о ц и

Зб

ПОЈАВА II Милош улази и пређашњи. Милош Ти чуваш — робове ? Стари ускок Да ли то Турци сада навиру ? Милош Шиви се Турци не чују, Нашн то се радују Док нам се гости лакгае пробију, Чаркају се са стражом турском, на крају Другом да је забаве. На Сењу су нагаи Турке разбили, Хасан је гтагаа силно страдао! Беху ти наши тамо, добро скљештени, Од силне турске војске. опсаде : Једно се време ннгата не знаде, Како ће се борба свргаити ! Нокрст алака, ка' бесан навире, Нагаи без вође, силио збуњени Боре ое, ал' ка' да сасвим главу изгубише Стадоше се колебат', узмицат'. На један пут у највећој муци, невољи, Чу се громогласан, лавовски крик: „Ура напред јунаци, Орби, витези !® И Турке, с леђа, ненадно нападе Малена чета, али одбрана, Нечознатих иекаквих витеза! Пред њима високи, поносит вођа, Под маском црном. И он ти Сењ избави ! Нашима дух поврати, подиже, Предузе команду, збуњене Турке опколи И Турци бех^ пропали! Заробигае ту многе, Мкозина пх љуто изгибе, у бегству мало ко* Нађе спаса, заклона; мало ко' оста Да прича дивану, норти, падигаи — покољ ужасаи То друго своје Кпсово крваво А међ' свима први паша Хаеане..!.... Е ти витези нама незнаии, У пратњи нагаих у гости долазе. (Чује се »а >пољу граја и весели узвици : „ЖивеЈи! Жипео!"] Ето их где стижу !