Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

523

Осећао је да већ напреже последњу снагу, и већ је хтео замолити Тита да мало стану, кад ал Тит сам застаде. саже се те дохвати мало траве, убриса њоме косу и стаде је брусом оштрити. Љовин се исправи. дахну душом иа стаде гледати око себе. До њега је био сељак који се толико исто уморио као и он, јер и он је једва дочекао да стане те да оштри косу. Тит наоштри и своју и газдину косу, па онда пођоше даље. И овога је пута било тако исто. Тит је косио као олуја. Љовин се напрезао да не изостане, и њему беше све теже и теже. Наста минута у којој се осећао да не може даље. II баш у ту минуту Тит стаде да оштри косу. Тако су свршили тај откос. Љовину се учини да је био страшно дугачак. Али за то кад стаде, Тит затури косу на раме па пође полако својим трагом, и Љовин пође својом врстом, и при свем том што му је зној цурио с лица и капао крунним грашкама с носа, и при свем том што му је кошуља на леђима била мокра као даје у воду замочена, опет му је било врло пријатно. Био је радостан што се уверио да може издржати. Једно му је само кварило задовољство. Његова врста није била тако лепо покошена као Титова, која изгледаше као да је под конац кошена. (( Од сад ћу мање замахивати рукама а више трупом" помисли Љовин. Прве врсте Тит је, као што беше Љовин опазио. ишао врло брзо, сигурно да опроба газдину снагу, а и врста је случајно десила се врло дуга. Ове које сад насташе беху лакше, али је опет Љовин морао напрезати сву своју снагу само да не остане иза сељака. Он сада није ништа мислио, ншнта желео него то, да уради што боље свој део, и да не заостане иза сељака. Не знајући од куда, он у сред рада осети на својим знојавим леђима пријатну хладноћу. Кад су први пут после тога стали да оштре косе, он погледа у небо. Беху ее иавукли сниско тешки облаци, и крупна киша падаше