Otadžbina

ГОРЊП ДОМ СРБИЈЕ

131

глаеније: «по Шведском уставу ко год је осуђен на робију, губи за навек бирачко право". Краљ зове г. Јоцу Бели-Марковића. Ђока Павловић нише нову редакцију. Најзад се Краљу досади ова „мотљанција", па рекавши гшдпредседницима: (< 0ви правници свагда направе само забуну", стаде звонити. Кад се лордови вратише на своја места, узе реч Њ. В. Краљ: Нисам никада могао помислити да ће ова, ииаче мало интересантна класа људи, о којима је реч у члану 87, дати повода оволикој дебати. У речима г. .Данила Апђелковића као да се прикривало питање: ама да ли ће имати право гласа они. који су осуђивани за зајечарску буну? Ако он због тога зебе, може бити без брпге Ти су људи помиловани, а амно.стија брише све што је пре ње било, и чак ако би ко хтео да им само пребацује ту буну, могли би га тужити за клевету. Тако бар Ја схватам амнестију, а не знам шта ће рећи господа правници, које се кадшто врло мало слажу у извесним цравним питањима, као што баш сада видесмо.- Из целе дебате иајинтересантнији је г. Ранка Тајсића прилог за историју јатака у Србији; могућно је да они у Драгачеву у подобним приликама постају хајдучки јатаци, али ми се чини да је г. Ранко претерао када је јамчио, да би сви чланови овог одбора то исто учинили. На против, Ја сам уверен, да би се сваки од ове господе, одупр^о хајдуку с оружјем у руци, али не би постао ни један јатак. Кад би то радили и Драгачевци, одавно у томе крају не би било више ни једног хајдука, а камо ли јатака. Некима цзгдеда зазорно да се у самом Уставу помињу хајдуци и јатаци, али т није никаква срамота тражити лека против једне болести. У осталом ње има по целом балкан•ском полуострву, има је и у Грчкој и у Италији, па и тамо је не крију, него гледају да је истребе. — Из дебате се видело да се секташка заблуделост може поправити и да би јој само иривремено ваљало одузети бирачко право. Ја нристајјем да се тачка 6-та чл. 87 преШ . > . 9*