Otadžbina

чоо

ФИНАНСИЈЕ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

што се може видети ако их упоредимо само за четири последње рачунске године

ФАКТИЧКИ НАПЛАЋЕНО 1887 — 1888 1889—1890 Предвиђено . За 1890—1891 „ 1891 — 1892

ЧИСТОГ ПРИХОДА ОД ЖЕЛЕЗНИЦА 10,209.530 11,764.427

12,750.000 13,500.000

ОСТАЛИХ ПРИХОДА ДРЖАВ. ПРИВРЕДЕ 29,344.111 32.757.101 33,294.500 34,183.000

Па и ту морам нриметити да је експлоатација железничке линије Сучлва —Јаш прешла у државне руке тек 30 октобра 1888. Међу тим ми још нисмо готови са рубрнкама државиих прихода. Има још једна која се зове «разни приходи", у којој налазимо читавих 10 милиона, ево од чега : Добитак од државне депозигне касе (која је налик на нашу управу Фондова) . . . 1,000.000 Од иродаје државних имања у Румунији која носе мање од 10.000 годишње . . 1,200.000 « редовних непред. прихода . 500.000| « ванредних « « . 1,200.000/ 1,700.000 « наилаћене вересије прошлих година 1 ) . 3,000.000 « наплате кукуруза позајмљеног сељацима' л ) 500.000 Готовина државне благајне 30 септембра 1889 500.000

10,069.000

Ова аересија није толико од неиаилаћене порезе, већ је више од ненаплаћених прихода државиих имања, и то скоро иекључиво у Добруџи. Га „наилата старе вересије" донела је Фактички 1887—1888 године ; 1,760.785, а 1889-1890 године 3,083.377. 2 ) Скоро сваке године држава позајмљује сељацима кукуруза на изхрапу у оним крајевима, где кукуруз није добро родио, па га иосле наплаћује следећих година у крагким ратама. Од ове позајмице Фактички је наплаћено : 1887—1888 године 81.614 1888—1889 , 245.063 1889—1890 » 051.853