Otadžbina

ВЕМЉОРАДННЧКИ КРЕДИТ

53

делу, нема размене већ постоје само односи услуга између чланова удружења. Ту не може бити речи о цени него само о трошковима око репродукције. У таквом од нрилике облику, узгредно напомињем, јављају се пољопривредне задруге у Француској, које под режимом мале својине, налазе врло поволшу средину за развијање. Циљ је тим удружењнма нрибављање нужних потреба замљорадницима, до којих они иојединачно тешко долазе. Та удружења пружају огромних услуга сељачком свету. У последње време она почињу истицати на својим нрограмима још један замашнији задатак — зближење произвођача и потрошача у томе. што би први продавали своје производе непосредно другима. Један Француски статистичар, јако обузет том генијалном мишљу, израчунао је, ,да би се укидањем или бар свођењем броја посредника између земљорадника-произвођача и потрошача на мању меру, увећао годишњи доходак првих са три милијарде, а други би опет имали користи што би добијали производе по далеко јевтинију цену. Добити које кооперативна друштва у најсавршенијем облику дају члановима својим не проистичу из продаје економних ирестација; она се изражавају у користима услуга, намењених прибављању заједничких намирница. У томе се најбоље огледа разлика између једне и друге врсте иослова. По схватању италијанског економисте у битности је кооперативних задруга да прибављају потребе својим члановима, не производећи никакав доходак, који 6и се делио на дивиденде. Ако би се при томе изузетно учинила каква уштеда, треба је расподелити пропорциоиално услугама чланова- У сваквм другом случају изашло би се из домене коонерације и нретило у област спеку.лације, Воленборг ио томе одриче савршен кооиеративни карактер познатим потрошачким задругама у Инглеској, јер оне, вели, тргују са нечлановима кооперације, нрибављајући уложеноме капиталу извесиу добит, која не представља уштеду већ дивиденду.