Otadžbina

ЗЕмљбрлдпички кредит 5 5 хових чланова. Они, узимајући новац па зајам од баике, обвезују се нрема њој као делини, а не лицима или заводима од којих банка позајмљује и којима они Фактички дугују. Само ваља знати да кооиеративне задруге у том облику могу опстати међу лицима која се добро познају. лично и имовно; она се дакле образују ш{ш(,и8 регвопае. У том случају има највише вероватноће да ће сваки члан гледати да се појави у очима свога суседа као добар и сигуран платац у свако доба, чинећи све само да умножп напоре свога рада и да удвоји штедњу. Једна таква установа у каквој општини или већем селу даваће увек нрилике свакоме члану, да се угледа на боље, радније и штедљивије чланове. У тако малом обиму банчиних онерација где се све збива на видику и у нотпуном нозиавању стања ствари, где се иосебни интереси сливају у опште, без сумње ће се боље наиредовати с кредитом него при новчаним заводима трговачке ирироде, где сунротност интереса изазива велике нотресе, нретећи опстанку самих установа. Управни механизам сеоских кредитних банака како су данас организоване у Немачкој и Италиш прост је. Најобичиији је њихов облик тигг друштва трговачког нод заједничким именом. Једина Формалност која се тражи при упису у чланство, састоји се у пристанку поједииаца на банчиие статуте. и пријему члана од стране унравног оДбора. Обим рада једне такве банке доста је узан , и не шири се ван обима једне општине. Кад се узме на ум да је главни принции, основа на којој оне ночивају, узајамно поверење и солидарна одговорност задружнмх чланова, лако ;је разумети за што је њихов круг тако узан. Пачело равномерне одговорности чланова међу собом н њихове солидарнс обвезе према грећим лицима истиче се на врху статута сваке кредитне задруге. Уирава задружна беснлатна је. Чланови, које иотиче на управу иоверење већине, отирављају банчине нослове без икакве награде, а они се опет тако раснодељују да