Otadžbina

У с к о к

19

мало кад у двору налазио, него је већи дио године проводио у Прагу и у Бечу, ради једне заплетене парбе, због окрњене његове државине у вријеме цара ЈосиФа. Непомукова два млађа брата погинуше у ратовима Марије Терезије. Његова жена Катарина, од знатне великашке породице , бијаше стасита и необично лијепа , а такође необично богомољна и немарна нрема својој кући. Имала је још страст да приправља лијекове болесницима по селу те, кад не би била у дворској црквици, тада би се бавила тијем послом, у чем јој помагаху три старе слушкиње . Првијех година умирала су им дјеца, а најпослије одњивише их троје: ЈосиФа, Јана и Лудмилу. Пет километара, од ирилике, од тога двора, иза једнога хумка, бијаше омањи двор властеле П-ћа. Зидови око тога дворца бијаху ниски и зарасли брштаном. На средини кућњега лица бјеше велик тријем, покривен зеленилом, у коме ћепиркаху тице. За наличјем дворца био је гај, коме не бјеше слична на далеко. Властела П-ћи бијаху од старине род кнезовимаВ., али их је раздвајала њека стара чегрст. Домаћин у томе дворцу зваше се Мирослав , вршњак Непомуков, али куд и камо личнији од њега, висок жилав, црнијех очију. Мирослав је бурно провео младост. Он је такође био «второ рођени", али хвала њеком стрицу, протопопу у Златном Прагу, Мирослав сврши тамо велику школу. Послије протове смрти, младић је њеко вријеме лутао по Европи, па кад потроши све што је наслиједио од стрица, ступи у Француску војску као часник. Ту је служио до двије године пред велику буну, а тада се врати кући. јер му старији брат умрије неожењен. У кући затече старију сестру неудату и млађу удовицу са једним мушким дјететом, род несрећна брака. Мирослав се не хтје женити, иего стаде живјети склонито, проповиједајући по мало, у прилици, нове мисли. које иородише велику Француску буну, и које онако силно из темеља потресоше стари свијег; за то попови и људи старога кова изнесоше на зао глас Мирослава међу сит2 *