Otadžbina

IX.

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Анегдоте испричати Од Ромула па до сада, Без по муке то му пада. VII. Ал' душу му жар не згреја И муза га не запоји. А јамб није од хореја Никад мог'о да одвоји. Мест' Омера, Теокрита, Он је чит'о Адам' Смита. Дубок сад је он економ, То јест, мисли сада о том : Да имање добро води, Добро живи, — и, по свему, Да не треба злата њему, Само када усев роди. Ал' отац је држ'о право, Па ј' у залог земље дав'о. VIII. Јевђенија шта још славн Не бих сада ређат' стао. Али као гениј' правн: Од науке боље ј' знао , И за њега беше млада Труд и мука пуна јада, Јер га бедног дембелана Занимаше целог дана Баш наука нежне страсти. Којој Назон песме ј' вио. Зашто живот препун части Сврши у сред Молдавије, Удаљен од Италије.