Otadžbina

ЈЕВЂЕННЈЕ ОЊЕГИН

31

Са дабровог овратника Ка Талону. Он се нада Каверин га чека давно.... И он уђе, — шампањ страда. И лије се вино славио. Крвав гоа^-бее/' глед навлачи. Слатка триФла ноглед скреће (То Француске кујне цнеће : Па стразбуршки ту колачи ; Лимбуршки те сир голица, И ананас златна лица. XVII. Још се звека чаша чује, Свак' залива јело своје; Али звоно одјекује : Нови балет ночео је. Он, редован гост театра, Ко поштовач што се сматра И глумица знанац присни. Чувен грађан закулисни, Он, Оњегин тамо хита Куда сваки критизира. Еп1гесћа.1 да аплаудира. Пљескат' Федри тела вита, А Моина д' изазове, Кол'ко срцу да угове. XVIII. Мило место! Време оде, Кад је руски Сатир сјао : Наш Фонвизин, друг слободе ; А и Књажнин заблистао. Ту ]' Озеров негда био, Ком је народ хвалу впо, А крај њега Семенова.