Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Сипљу светлост зрачиа сјаја, Те по снегу дуге ничу. Ту ј' палата сјајна, чиста У светлости пуној блиста : Крај прозора сенке с мичу. Ил' се види глава кака, Модне даме ил' глуаака.. XXVIII Наш се јуиак с кола скиде И пролете крај чувара По стубама журно иде, Гладећ' косу с пуно мара. Пуна сала дама, људи , А музика занос буди. Мазурка се лака вије. Жагор, хука, мучно ти је. Мамузице звекћу, бију ; А ножице какве даме Журни ноглед на се маме, Сад се виде, сад се скрију.... Музика се једва чује, Збор је жена заглушује. XXIX. У данима слатких жеља Мировати бал ми не да: Он је згодан за виђења, И да (■' кришом писмо' преда. Мужевима за то велим. И из свега срца желим, Да ми речи сад услише : Нек од сада пазе више ! Своју ћерку нека сгроже Од сад држм свака мати: Све лорњетом иек је прати....