Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

XXIV. Тања тугу срцу прима, Бледи, гасне, — ал' и ћути ! Већ је ништа не занима, Бол јој само душу мути. А суседи важно зборе, За час тили новост створе : За удају стиже време !... Ал' доста је ове теме ; И веселог треба дати : Срећну љубав двоје млади'! Ал' шта опет да се ради Када срцу, што ми пати, Сажалење даде силу Те заволех Тању милу! XXV. С часа на час плењен више Лепотама Олге миле, Владимира јаче свише Љубавничке- нежне силе. С њом је вазда. И обоје У присенку често стоје; И по врту (двор им смета) Њих се двоје често шета. Шга ћеш више'! Он се стиди, И збуњеност лако ода; А сва му је то слобода Што кад Олгин осмех види, Игра локном косе њене, Ил' јој скуте љубит' крене. XXVI. Олги чита с пуно воље И морални какав роман, Чији писац слика боље