Otadžbina

58

општи спољни услови ио живот биља

мири; али у бундеве и дувана клоне лишће већ на температури од 3 — 4°С, не због хладноће, већ што кореном мало воде усишу и тако биљка нема довољно сокова да лишће усправно одржи. Исто је тако и са асимилацијом. Лишће обичне траве што на лединама расте, раствара удисану угљену киселину већ на 1"5—3 5°С. Друге билже захтевају дадеко вишу топлоту, па да могу храну асимилирати. Највиша температура, на којој је биљка још у стању да асимилише, лежи око 50—60°С. Истина је, да образовање биљног зеленила (хлороФила), као што смо већ поменули, зависи од светлости, али опет је оно бар у неколико зависно и од температуре. — Кад у рано иролеће, тек што се снег отопио, нзађемо у иоље, ми ћемо се обрадовати, видећи , да је ледина већ сва озеленила. Трава није могла за неколико дана да израсте, а иије ни под снегом рас.ла, већ је сад под упливом светлости и топлоте озеленила. Светлост је и раиије — у зиму — на њу упливисала , па она опет није била зелена. Ово нам показује, да је број зимзелених биљака далеко већи, но што се обично држи, и да ваља у њих урачунати и наше траве и много друго пољско цвеће, и ако се оно у зиму пе зелени. Зими показује баш и оно бшве, које сваки у зимзелено рачуиа н. ир. четинари, неку мрку или зеленкаето-мрку —- зимску боју. Ова зимска боја —- у колико се до сад зиа — ностаје услед ова три узрока: или се збере хлороФил, који је пређе размештен био ио ћеличним дуваровима, у једну централну куглу, као н. пр. код свију зимзелених биљака; или се појави и нека црвена боја, која долази од једие у воду нерастворљиве матзрије; код других опет јавља се нека мрка боја, која долази отуда, што се хлорОФИл преиначи, н. пр. код четинара. — Све ове зимске боје повраћа топлота опет у зеленило , али то траје по иеколико иедеља, док је једна једита мразевита ноћ довољна, да ово зеленило у коју од горе номенутих