Otadžbina

(128

„СЕЉАНЧИЦЕ®

на први поглед. немајући потребе да разговарамо ни да се познамо Ја сам одмах прочитао у твојој души. Од 11. јуна, дан ручка, до 17 августа, дан свадбе, измењали смо много и много речи : рекли смо једно другоме много слатких и лепих ствари ; али никад, Јованка, никад није било међу нама нежиијег, страснијег разговора, од оног глупог разговора у авлији, близу штале, пред Јупитером и Пиком. Онога ме је дана обузело тако узбуђење, да сам осетио да је моја судба за навек решена. Изишао сам из оне мале авлије у улици Аркада с уверењем да ћеш бити моја и да ће цео мој живот иротећи у старању да те усрећим... Има скоро две године од тада... До сада, љубави моја, јесам ли успео ? — 0 ! јеси, мили мој. О ! јеси !... Она више није била на наслоњачи. . Била му је на колеиима... Осгавили су на страиу мале бележнике и то вече нису даље читали. Душан јЛ. ^окић „С Е хЉ АНЧИЦ Е" 1. Идала сам.... Имала сам дику маленога Маленога али миленога, Клео ми се по толико иутп Да на другу неће помислити, Ал' не прође ни годпна дана Нема мени мојега драгана, Ја му увјек поручујем млада Како ми се заклињ'о некада, Ал' он за то неће ни да чује Нег' ми одмах 'вако поручује : „Била си мн и драгаЈи мила, Ал' сад друга срце уграбила...."