Otadžbina

72

КАКО СЕ У ОХРИД УСЕЛИЛО БУГАРОМЛНСТВО

а можд а и до Костура. Братски осећаји к орпскоме пароду огледали су се иа лицу сваког Охриђанина. А бугаризам? Од њега ни трага ни гласа! Ученији међу грађанима ишли су још и даље. Оии су пратили сваки покрет војевања, на су се кладили, да ће погодити, ког ће дана братска српска војска стићи у Прилип, ког у Охрид. Али но несрећи, војна се сврши несрећио! После крагког времена букие руско-турски рат , п закључи се свето-стевански уговор, по коме се образовала бугарска кнежевина; опа се звала (( свето-стевапска Бугарија", а обухватала је целу Маћедонију до Охрида и Костура. Али берлински уговор уништи таку Бугарску и повуче јој границе до Ћустендила. По основању бугарске кнежевине , Буга[>и се нису хтели одрицати свето-стеванског уговора, по коме би њима нрипадала и Маћедонмја до Охрида и Костура, па претендоваху на Маћедонију као на искључиво своје имање. И на основу тога , а ослањајући се на заштиту Русије, скупе две-три хиљаде добровол>аца све Маћедонаца, иа под предвођењем охридског владике Натанаила (којп после руско-турске војие бсше побегао у Бугарску) цападну на Криву Планину, с намером, да иређу у Маћсдонију п да је окупирају ; али на граници буду надбнјени, те се врате иазад. После две године понови се ова трагикомеднја, али на други начин. Бугарска влада, у споразуму с руским конзулом у Битол.у, г. Њагом (претераннм бугароФилом), нокуша да нодигне у битољском валилуку устанак, коме би дошле у помоћ бунтовничке чете из Бугарске. До пролећа 1881. године Њага беше већ прииремио неколико округа за устанак. У охридском, кичевском, ирилипоком и костурском округу беху се образовале чете од по 40 — 50 сел.ана, готови да се крену иа иосао иа први миг поменутог конзула. Сиромах ти је народ као овца — куда га водиш, тамо ти иде, а кад га још наговара један конзул и кад се тиче олободе, онда ће н у ватру и у воду! Али сироти народ није знао, да