Pašić : ilustrovani radikalni almanah

bb | |

А Ра ЕВЕ

ома солидне реалне гарантије. 1-ог јануара 1890 године, дакле на. непуних 25 година од дана закључења

_ првог нашег државног зајма, укупна

сума наших државних зајмова је износила једва нешто више од 304 милијона, 46.653.29 динара, а анунтет-

ска служба по истим зајмовима, 17

милијона, 208,696.04 динара, док је укупна, сума буџета прихода. изнобила једва нешто више од 34 милијона динара, што значи да је сама анужтетска служба, износила 50% државног буџета прихода! А најнеутештнија ствар у свему овоме била је та, што је непуна. половина прихода од ових зајмова била употребљена на инвестиционе радове, а већи део на подмирење дефицита у државном бумету, који никако нису могли бити скинути с дневног реда.

Овај наш нимало незавидан финансијски положај био је отежан још и тиме, што смо ми по сили трговинских канвенција са Аустро-Угароком, које су дошле као последица Берлинскога Конгреса, и тајних политичких уговора, који су дошли као последица личних симпатија, и лич-

_ ног политичког курса Краља Мила-

на, били ушли у политички и економски обруч ондашње АустроУгарске, остављајући јој на милост и немилост наше најбитније земаљске

Срећом, ово се стање није могло продужити у недоглед. После свих мање-више срећних ранијих напора, демократија је најзад морала победити апсолутизам и узети државну крму у своје руке. Тако је ускоро после револуције од 29. маја 1903. дата могућност радикалној странци, да приведе у дело финансијске закључке свога програма, који је сна још 1887. године из Ниша била упутила Краљу Милану, на његов захтев. Ти су се закључци састојали у постигнућу буџетске равнотеже, % штедњи, у дефинитивном укидању буџетских дефицита, и летећих зајмова и у интензивном, а не само екстензивном експлоатисању државних фискалних извора, јер се било стало на, гледиште, да се олакшају порески терети треба их поново поднети. И није требало да прође много времена, па да се покажу веома повољни резултати ове здраве финансијске политике, чије је спровођење све до 1915. године за највећи део времена било пало у део нашем највећем фивансијеру, покојном др. Лази Пачу-у, за кога је један од најчувенијих немачких публициста пре рата. рекао, да би се из њега могла истесатн два, добре немачка министра, финансија. Већ буџетска 1904. година. завршила

се св суфицитом од 6,583.083.98 динара; и, како је радикална, странка од овога, времена па све до почетка балканских ратова, идувев краћих интервала, остала на челу управе земље, то је ова повољна буџетска ситуација остала непромењена, скоро за све то време, поред свег природног повећања буџетских расхода, тако, да. је од поменутих буџетских суфицита образована државнљ готовина представљала врло моћан извор за покриће првих ратних трошкова, из 1912 и 1913 године,

Упоредо са овим побољшањем општег финансијског државног положаја се побољшао и наш државни кредит тако, да су државни зајмови од 1906, 1909 и 1913 године, б обзи-

ром -на ондашње стање европске новчане штијаце, закључени под несравњено повољнијим условима, него пређашњи зајмови. У којој се мери наш државни финансијски положај био побољшао, види се најбоље по томе, што је — и то после балканских ратова — анунтетска служба по нашим зајмовима, у MaHOCy OL 45,974.950 динара, представљала, 4,76 на сто од укупне суме предвиђених државних расхода последњег предратног буџета за 1914 годину, у износу од 214.320.670 динара, док је 1890 године иста ануитетска, служба износила, 50% од укупне суме државног буџета. ·

Напослетку, "радикалној странци је припала и та част, што је, после

Бизли прадсздници Народне беупштине + Риста Поповић, трговац из Голунца, и Арсе: Дреновац, тртовец =9 Му аевце {eenehu) к првак радикала Јоца Ж. Језановиће Шан чанвни дутогодишњи народни пославче