Paster

И. Ђаја

/вечанства била је најмоћнија полуга која је по-

кретала Пастеров геније/ У то време баш, кад је својим радовима већ био стекао опште при-

"знање и кад је био дао сјајне доказе о прак-

тичној важности чисте науке, Пастер се залаже за побољшање материјалних и моралних прилика у којима су француски научници радили у то време. Пастер се често позивао на пример Немачке, са својим многобројним универзитетима и одлично снабдевеним лабораторијама. И цар Наполеон П1 заинтересовао се за те потребе науке које је неуморно проглашавао Пастер. Једном је Пастер био позван да са истакнутим уметницима, научницима и политичарима буде царев гост неколико дана у дворцу у Компијењу. Са царем ицарицом говорио је о својој теорији о ферментацијама. Видевши да их то занима, дао је да му се из Париза донесе микро скоп и све што је потребно, па је показивао суверенима и њиховим високим гостима та сићушна бића која изазивају превирања и болести вина. Тражио је у царевом подруму не би ли нашао неку боцу покварена вина да би показао у њему клице те болести. Али у томе погледу Другом царству француском није се имало шта замерити и једва нађе Пастер једну боцу сумњива вина.

Пастер, као пре њега Ренан у своме делу Будућност науке, као и доцнији нараштаји, док

' страховита стварност није развејала те племе-

ните снове, који би могли бити стварност кад би само људи то желели, веровао је у моралну

58

аи цсњн

| | 1: