Pastir

199

дужност своГу вршио 1 е Златоуст са сваким самопрегорењем. То Ге он засведочио гасно у Антиохиш, кад се Гедном приликом становници ове варонш иобунише против императора Тодосша. Ми остављамо говор о различним околностима тога догађаха, о неког малог увреди тога императора, па силни император науми, да истреби целу варош и њене становнике. Ми ћемо споменути само то, каква рола беше Златоусту у тим околностима. Прост попа Златоуст не имађаше никакве друге снаге до снаге говорне. И ово Ге доста било, да се са сви!у страна Гаве нустињици и спасу Антиохту, коГа беше предана на погибиГу. Хедан од ових пустињика распаљен беседом Златоустовом дрзнуо ге изговорити овакве речи: „Императорски споменици испретурани су, но они овог часа могу бити и понамештанн. Погрешка може бити тако брзо поправљена, као што Ге и учињена. Но ако ви искварите живи овраз вожши, да ли можете икад поправити такву штету? Да ли ви можете васкрснути онс, ко1е убигате? Како ћете ви принудити душс њихове, да уђу у тела, од кошх сте их разлучили?“ Теодорит (књига 5. гл. 19) приписуХе овом пустињику шш смелиге речи: „вошици — браћо! Идите — вели — н кажите вашем императору, ако Хе и император, ваљда нше престао бити човек.“

Празник светог васкрсења Христова назива се у нашог цркви и иасха. Пасха ге реч Геврешка и значи пролазак, или мимолазак. Тевреш у време свог ослобођења из ропства 1 египатског светковаше таГ празник за спомен тога, што 1е анђео, кош Хе послан био од Бога, да умори све првенце Гегипатске, мимоишао или прошао поред кућа ГевреГских, те тиме избавио њихове домове од оне опште смрти , коХа беше наме-

(Наставиће се.)