Pastir

238

а неко опет Жичу.“ Да 1 е ниоац ових врста нрочитао басну Лесингову: „стара клисура и врапци,“ он заиста не би такве разлоге чинио о иоправци наших старих монастира, и задужбина. Признати морам, да Га не знам, какво 1е Благовештење, Суводол и Драча, и шта управо он разуме у речи „исквари.“ Но што се тиче Жиче, то тврдим као поуздано, да она у свог свошг поправци шне ништа изгубила од своГе архитектуре, него 1е само плеком покривена, крстовима украшена и темнлом снабдевена, и више ништа. По овоме га бих рад био, да ми поштовани иисац тога чланка докаже: Шта Ге у Жичи цркви поремећено и нокварено? да ли архитектура, или темпло, што Ге унутра намештено, или то, што Ге цела црква плеком покривена, или нешто са свим друго, коГе га не схватам? Што се тиче оног изражаГа, да би требало све мање монастире Каблара и Овчара спотти под гедну управу, па тако умножити приходе у Каблару и тамо завести типограФиГу и школу за живопис. те тако набављати књиге црквене и иконе за нашу земљу и за земље суседних нам народа, то Ге мисао врло обилата и ђенигална; и 1а бих се радовао, кад би наша духовна власт на то обратила пажњу и та1 предлог г. Срећковића што скориге усвотла. М. М. живописац.

Одговор. У Жичи нтесмо били, него смо онако рекли у 10-том брогу „Пастира“ по оном, што смо слушали и читали о оправљању Жиче. С тога задржавамо за сад себи ри1еч, док 1е своГим очима не видимо, као што смо видгели остале монастире. П. С. Срећковик. ШТАШПАРЛГА ИИКОЛВ СТЕФАНОВШ1А у беотраду.