Pastir

302

ШТДМПДРИГА НИКОЛВ СТЕФАНОВИКД У БВОГРДДУ.

беше мудрша и од сшпу људи.“ — „Па где да се крстимо?“ запита Владимир, а они му одговоре: „где ти Ге воља.“ Владимир се истина клонио томе, да промени веру, но решити се одсудно на такав важав корак не беше лако. И Владимир ову ствар одуговлачаше. Прође но године па и година, а он шш стош у пређашњог вери. Међутим стара ћуд о рату и ратним покретима запламти изнова у њему. И стаде сад размишљати, куда ли би се и на коГу ли страну могло ударити. У намери овог њему падне на ум , да ли ниге то каква превара, што му Грци нуде тако нагло свогу веру. „Може бити да они мисле , да ме тим Једном за свагда зауставе од рата нротив њих , — говораше Владимир — али ако Ге тако, Га ћу њима доказати сад, да крштење може ићи свогим путем, а рат такође свошм.“ И рекавши ово крене вошку против града Корсуна, кош у то време припадаше Грцима а беше у садашњем руском Криму. (Свршиће се.) 1АВНА БЛАГОДАРНОСТ. Г. Стеван Мигатовић, лончарски трговац у Београду, приложио ге цркви ОбреновачкоГ у округу Ваљевеком 1 едан полтелећ Од стране општине Обреновачке и свештеника из1ављу1е му се срдачна благодарност. послао Маринко Срећковић, свешт. Обреновачки.

Некролозн. Григорте Маринковић, свештеник Причевачки у округу Ваљевском, умр’о Ге 13. Марта ов. год. 1ован Рувидић, парох Метлићски у округу Шабачком, преставио се 4. Априла ов. год. Оставио 1 е жену и децу у врло убогом стању. Милостињом Ге сахрањен.