Pastir

332

кога се редом од севера к Гугу овако зову: Крф (Согсуга), Санта-Мавра (ЕеусагИа), Теака (1Љаса), Кефалонта (Серћа11еша), Занг (2асуп1ћин), Паксо (брћаода), и Чериго (Сћћега). Хришћанску веру донели су на та острва двошца од 70 агостола и сапутници св. Павла, Тасон и Сосипатор, коГе св. Павле назива свошм рођацима (Рим. 16. 21.). Нашре су они пренели православну веру на острво Крф. Нова се вера брзо распространила и имала Ге међу првим обраћеницима ка Христу и Коркиру, ћер заповедника над овим острвом. На Гедну миљу од града КрФа на Гугоисточном брегу постош црква , подигнута у XII. столећу, ко1а ш посвећена спомену та два апостола. Пред самим раздељењем царевине римске, кад постаде Цариград друга престоница, коркирска црква имала Ге свог Гепископа и састављала Ге део Гепирске ГепархиГе, Међу црквеним старешинама , што су били у Никеш на првом васеленском сабору, спомиње се Аполодор, Гепископ коркирски. Друга два тпископа , Сотерик и Филип , били су први на четвртом васеленском сабору године 451. у Халкидону, а други на седмом у Никет 787. год. На овом последњем били су такође и свештеник Григориге место Гепископа кеФалонског и Пав, Гепископ закинтски. Коркирску Гепископску столицу прогласио Ге у 887. год. императора Лав Мудри за митрополигу, ко1а Ге потпадала под власт царириградску. У његовом послању спомиње се Гепископ СантаМавре, кот т наименован као 23-ћи архиГепископ. Митрополит коринтски рачунао т у своГу тпархиГу и Гепархит кеФалонског и зантског Гепископа. У почетку X. столећа коркирска столица славила се, што т на њог седео св. Арсенит, а у XII. и XIII. веку два учена Ђорђа — Куфара, кот т био посланик МаноГла Комнена к императору Фридрику Барбароси, и Вардан, писац неколиких састава о чистилишту, исходу св. Духа и т. д.