Pastir

368

!

смрт од крволочних и безбожних изрода људских снашла. Сви већ знамо, да 1 е мучки и издашички на наггрозниш начин живота свога лишен. Сви знамо, да то богомрско дело ниГе у страноГ туђинскоГ земљи, но на земљи нашоГ извршено. Сви смо преиспуњени тугом и жалостћу, кад преставимо себи, каквих Ге страшних мука при последњем часу наш нигда незаборављени и дични владалац претрпео. Свима нама 1ош теже мора бити, кад помислимо, да су то крвно дело— као што се дознало — извршили људи из народа српског. Сви се за то морамо тврдо заверити, да изнађемо те адске и паклене душе, па да им гадно биће уништимо, да не каља нашу земљу, да не изазива на нас гњев божиш. Ово изрекох, што и ви сви желите и мислите; но каква 1 е корист од свега тога, кад изгубисмо дику и понос српства! Изгубисмо Србина, кога тешко да ће икада више Срби1а родити! Изгубисмо поглавара Срби1е, кош ге за узор свог Гевропи био! изгубисмо кнеза Михаила, чиге име и сами непригагељи морадоше поштовати! Изгубисмо Гунака, кои нам велику славу у краткоГ влади свогог задоби! Изгубисмо владаоца, кош силан беше и словом и делом! Изгубисмо га у часовима нашдсуднишм и наГважнишм, кад ге и српетво и све Гужно словенство наГвећу добит и славу од њега изгледало! Ах! злохудна срећо и судбо срнска ! што нас лиши његове обилате славе? Што нам живот наш прекинутим животом његовим угаси? ТТТто нам намере наше и његове осуТети? Што нас тужне и жалосне остави? Та има ли тог Србина, коме срце нте пуно туге и плача, нарочито кад се размисли, како нам кнез Михаило мудре законе прописа; како нас из мртвила пробуди; како нам живот обнови; како нам народњу вошку установи и преобрази ; како нам оружГа набави ; како нам градове придоби; како нам заклете неприГатеље — Турке из Србте истреби; како нас с изображеном Тевропом упозна; како нам превелику славу задоби; како нас уздиже, да се