Pastir

372

пред престолом вечне правде, тровала им ерце и душу и наводила страх и ужас у свима њиховим радовима и поступцима, у самоћи, у данима забаве и веееља? Зар не би та грозна страет до кратког времена уступила место неумитног савести, коГа би их више трзала и мучила, него све муке, какве 1 е кадро да измисли људско правосуђе? О! кад би они бар колнко-толико били хришћни, морале би им доћи на памет речи јеванђелске: Кда полкзл челов^к^, дфб кесл мУрг прУокрАфСтг, дг>ш;( же ииретитг. Али овако у слепоГ страсти свохо! завише у црно сву Србиху и сав српски народ, постадоше грозне издашце и убице, жигосаше своГе име вечним проклињањем народњим. Но ако се игде остваруху оне речи Геванђелске: не коитесА ш оуБикдмфихг т^ло, дг'ш^ же КЛЛ12 не <иогг(т2 оукити, то се онеунраво остваруху у смрти премилог кнеза нашег. Њега убише! Но крвљу његовом као да залише оно семе, кохе он носеха на чистог њиви срца српскога. Сви ми сад снажнихе но игда осећамо дух његов, тежњу његову. У свима Ге нама сад букнула боље него игда жеља одржати поредак у земљи, послушност закону и законим наредбама, продужити дело нашег потпуног ослобођења с ослобођењем свега српскога народа. Браћо свештеници и хришћани! Нема стања у животу људском, кохе не би било под каквим надзором. Деца се руководе и управљаху свошм родитељима, слуге — господарима, лица, коха врше извесне дужностн у друштву, подчињена су правитељству, правитељства раде по заповести врховног управитеља, а овах опет стош иод законом божишм и с њиме сугласним законима народњим. Друкче на шта би налицао живот, кад би сваком доиуштено било, да се унравља по нагону свошх страсти, кад лична воља не би потчињена била вољи општо1 и кад сваки не би дужан био, да одговара за свохе радове? Онда би у место разумне слободе царовало међу људма бесмишљено свогевољство, онда би се место спокохства, слоге, ухединења, хавила неслога, насиље, свађа