Pastir

679

Ма како да 1е по изгледу неумесно ово питање, но оно може бити по нашрече са стране погединих нападача на веру, кош су готови да одбаце ту потребу надприродног знања, те да тако одбаце и потребу саме вере. Нагбољим одговором на питање: да ли разум сазнаге потребу у познавању предмета надприродних, — може да послужи одзив свеопштег разума и сазнање свега људства, коге Ге свагда веровало, а и сада веруГе у свет натприродни, коге се свагда упињало а и сада упиње да обГасни, колико Ге могуће, таше тога света. Ово Ге Факт, кош се неда ничим оборити. И сваки од нас носи и осећа у себи присутство тог света духовног, а у исто време и преку потребу — да се упозна са тим светом, — сваки, — кош само стоги у свези с човештвом, као његов жив и сродан члан, и у ком ниге покварена већ правилно гаГена и развита природа људска. Наравно, сазнање ово — нше на (еднаком ступњу код свшу: код гедних Ге оно живље, а код других елабше, но главно 1 е то, што га има. По овоме одрицати да ни1е потреба познавцти истине , коге се односе свету надприродном значило би ићи, против разума свеонштег па и свог сопственог, — противоречити начелима и гедног и другог; а ова неће дозволити себи здрави разум, кош уважава себе, свога достоГанства, свога права. Пажљиви к захтевању и к тежњи своге природе, он мора да призна и биће света натприрод ног па и неопходност да се упозна овим. Даље, човек Ге суштаство слободно — разумно, дакле и наравствено: он мора да живн по сазнању своге цели и определења. Као суштаство слободно, он може да узме правац какак хоће, но као разумно — он мора да избере онаг, кош га води к свогог цели. Да Ге човек суштаство свободноразумно — то Ге Факт, кош неподлежи сумгви, а да ге он дужаи и обвезан да тежи к свогог цели, то ге неопходна посљедица првог. Но где ге и каква Ге та цељ, когог мора да тежи чо-