Pastir

664

ство добрих анђела уза њих? НиГе ли чудо... Па и шпе,Хер има их, кош се по развратно1 природи свош! сумња1у и у божте присуетво у свету, — сумњаГу, па шта више и говоре у срцима свошм: н-кств Богх. Но људи благочестиви. људи добри, умом и срцем свошм узвишени, осећали су то присуство добрих анђела не само духом, већ и телесним очима удостошли се видети лик тих небесних становника. Ако и ми бл. сл. будемо пажљивше посматрали себе, ако боље и усрднше будемо при светлоћи слова божигег и учења свете цркве, разгледали различне по1аве у нашем духовном и телесном животу, то ћемо се без икакве сумње уверити, да нас у путу ово земаљском прате одиста анђели небески, да су они наши наставници у вери и побожности, руководитељи у наравственом усавршавању и добродГетељи, хранитељи душа и тела, и молитвеници за нас пред престолом милосрдног Бога. Коме се од нас ниге догађало до по кадкад наиђе на њега као неки дремеж, као неко мртвило, да душу његову обузме нека олабављеност, неделателност? И ово траГе но кадкад дан, два, а по кадкад и десетак дана. Но на Геданпут без икаквог по и згле ду узрока, у уму његовом, као муња засига светла мисао, у срцу оживи узвишено чуство, а у вољи — сиасаваГуће расположење. И он с милином заночиње изнова своГе радове, разгледа дела божиГа и његову премудрост, добива особиту тежњу к доброчинству, и воља кога беше пре ништавна , нуди му сад своГу услугу, и готова да изврши све оно, нашта га сад та висока чуства покрећу? Па одкуда такав изненадан обрт у души његовог? Откуда та жива, та светла мисао, та снага воље код оног, кош пре Гедног тренутка беше онако сбуњен, олабављен ? Нека нам на то одговори онађ кош не признаГе додир с њим анђела божишх. До душе он би нам могао рећи: да то зависи од неких несхватљивих спољашних околности. Но зар може