Pastir

115

глед на народ израилски? Нарпд кога 1 е сам Господ изабрао, коме он с таквом брижљивошћу казиваше путе праВ д е — да ли он сачува у целости ону истипу , кога му 1е показана самим Богом ? Да ли бар он гедан роди оним родом кош се могао од њега изчекивати после толиких доброчинства и милостих учињени му самим Богом ? Ми знамо нз књпга старозаветних , да су израилћани често заборављали Бога, да су ишли против њега, преступали закон његов, а примали обичаГе незнабошке чинећи оно, што им ниге закои допуштао. Господ их ниГе зато остављао без каштиге, али им нше кратио наду на долазак Спаситеља — Избавитеља. У последњем столећу пред долазак Исусов, Худеш већ бе1аху непрестано под туђом влашћу. ГБих нашре покорише Грци, а затим Мисирци, Сири1анци н на послетку Римљани. Опарени у туђинству , они већ почеше да се презаГу идолопоклонства, и шта више с презрењем и натвећом мржњом гледаху на њихово многобоштво; и сматратући да их беда та ните постигла ни са чега другог, до Гедино зато, што су преступали закон Мотсеев, стараху се сад да га подпуно извршуту. Но срцем они не бетаху тако одани Богу па зато и сами смисао и сами дух закона беше за њих нешто ие схватљиво, не потмљиво. Они испуњаваше све спољашне обреде, па мимљаху да тим Гедним олравдату себе пред Богом. Као своте сопствене заслуге износише они у похвалу доброчинства, кота им Ге Господ даривао, и хвалише се да су само они народ божти — изврап , а све друге народе презираху као да су одбачени од милости и благовољења божиш. „Само ми тедни имамо права на сиасење , говораху они , тер смо ми тедини само чеда Аврамова , котима те предназначена будући слава и величанство.“ Па и саме награде , какве они изгледаше с доласком Месите биле су награде чисто спољашне. Они мишљаху да ће он бити понатачи цар на свету, кош ће нх ослободити испод гтоданства римског и узвисвти их над свима